I. O prirodi mrlje
Mrlja na sakou pojavila se u utorak. Preciznije, u utorak je primećena, jer je pitanje kada je mrlja zaista nastala jedno od onih na koja istočna filozofija odgovara ćutanjem, a supruge vrlo konkretno.
Bila je to crvena mrlja. Lazar je verovao da je od vina sa nečijeg rođendana, ali nije mogao da isključi ni ajvar, ni sudbinu. Sako je bio jedini koji je imao. U subotu je bilo venčanje.
Dugo je stajao pred ogledalom. Mrlja je, zavisno od ugla, imala oblik Kaspijskog jezera ili profil njegovog bivšeg šefa. Što ju je duže gledao, bilo mu je jasnije da mrlja nije na sakou. Sako je bio oko mrlje. Lazar je bio oko sakoa. A venčanje u subotu bilo je samo kontekst koji je mrlja sebi izgradila da bi imala gde da postoji.
II. Moster
Moster je stigao u 13:00 po lokalnom vremenu. Kako će se kasnije ispostaviti, to je jedino vreme koje postoji.
Zvao se Dragan. Sako je uzeo onako kako se uzima novorođenče ili tuđa tajna: pažljivo, bez pitanja.
- Možete li da je skinete? - upitao je Lazar.
Dragan je dugo gledao mrlju.
- Ja ne skidam mrlje - rekao je - ja vam pokazujem da je nikad nije ni bilo.
- A sako?
- Sako je bio. Sako ostaje. Sako je, kako da vam kažem, jedina stvarna stvar u ovoj priči.
Lazar je osetio da bi trebalo da se uvredi, ali nije znao u čije ime.
Sako se vratio u četvrtak. Lazar je prstom prešao preko mesta gde je bila mrlja. Tamo je bilo samo mesto.
III. Gde je bio novčanik
Tek kasnije Lazar se setio da nije uneo karticu pre nego što je video ko dolazi. U staroj verziji aplikacije prvo se plaćalo, pa se verovalo, kao u većini ozbiljnih religija i svim teretanama. U novoj prvo vidiš Mostera, njegove ocene i istoriju, pa tek onda vadiš karticu.
Redosled je, shvatio je Lazar, sve.
Keš, kao i ranije, ne postoji.
IV. Lozinka kao mantra
Ni lozinku nije kucao. Lozinke su mantre koje ponavljamo da bismo zaboravili zašto smo uopšte došli. Na Most se sada ulazi preko Google ili Apple naloga, jednim dodirom, kao kad konačno shvatiš nešto što si oduvek znao.
„Most123!“ više ne postoji. Možda nikad nije ni postojao.
V. Za one koji su došli po informaciju, a ne po prosvetljenje
To je, uostalom, sasvim legitiman put.
- Hemijsko čišćenje odeće: sakoi, kaputi, haljine, sve što ne sme u mašinu. Zakazuje se kao i sve ostalo na Mostu.
- Prijava preko Google i Apple naloga: bez nove lozinke.
- Kartica dolazi na kraju, ne na početku: plaćanje je i dalje isključivo karticom, kroz Most.
- Web verzija? Gradi se. Kao i sve stvarne stvari, postoji pre nego što se pojavi.
VI. Epilog
U subotu je Lazar obukao sako. Bio je čist, a u toj čistoti bilo je nečeg uznemirujućeg, kao u praznoj stranici ili ponedeljku ujutru. Na venčanju je, oko ponoći, neko pored njega prosuo crno vino. Lazar ga je pogledao bez straha, kao čovek koji zna da je i ova mrlja samo prolazni oblik.
Negde u Beogradu, ili u Novom Sadu, neko je upravo shvatio da mu curi slavina. Neko drugi, sa druge strane Mosta, već je pakovao alat.
Između njih, mislio je Lazar, nema ničega. Samo Most.
A Most, kao što zna svako ko je ikada stajao na sredini nekog, ne pripada nijednoj obali.
Most trenutno spaja beogradske i novosadske obale.
.jpg)
