Probudila sam se rano. Volim rana ustajanja jer ukradem za sebe po koji trenutak mira dok ostali pokretači moje centrifuge još uvek guštaju ostatke svoje nREM faze spavanja.
Mlaz hladne vode preko lica učini taj trenutak manje snenim, ali ništa manje kao-da-sanjam jer upravo spremam kašu, a u pozadini grgoće džezva. Anticipiram prvu jutarnju kafu. Domaću, bez mleka, šećera i ostalog bogohuljenja domaće kafe.
Tuširanje… Kako me okrepi pomisao na zamagljena stakla u kupatilu, kako ću lepo da se umotam u najveći pamučni peškir i onda… Kako nema tople vode, sinoć sam uključila bojler?Čekaj, nešto sporije ide sigurno, sad će toplija čim oteče prvo ovaj zaostali hladniji mlaz.Ali ništa. Tople vode nema.
Bukvalno me hvata panika. S dvoje male dece znaš da ti je topla voda veći saveznik od bračnog druga. Nije meni toliko do mog jutarnjeg tuširanja koliko do sleda događaja u danu od kojih svaki zahteva bojler koji je pun. I koji radi.
Od majstora na poziv, a i na preporuku, davno sam odustala. Prvi su neprovereni, drugi su nedostupni.
Ali, ima tu i treća opcija, za mene već nekoliko mesci - prva i jedina.
Kliznem prstom preko ekrana telefona i malo narandžasto pomoćno osoblje u mojoj kući - MostApp aplikacija - kao da mi se osmehnulo sa ekrana, svega mi. Sve već znam, ja sam, ako može tako da se kaže, mladi veteran u korišćenju MostApp-a, pa sam tako u, bukvalno, par klikova zakazala Nemanju koji mi je dolazak potvrdio istog dana.
U međuvremenu, život je tekao iako topla voda iz bojlera nije, deca su pravila standardne akrobacije po mojim granicama, kauču i policama, a Nemanja je stigao i pre vremena.
Uz par stručnih bacanja oka na zatečeno stanje (ne mene i dece, hvala Bogu), saznala sam da je kamenac podlac koji se nagruva svud unutar bojlera, pa onda nešto tamo radi, pa se onda nešto drugo desi, pa onda grejač oslabi i na kraju - MostApp sprečio zamalo nervni slom.
Da ne dužim jer nisam struka, vidite gore po opisu, gospodin Moster zamenio je grejač i očistio bojler, a za svega cca sat vremena crvena lampica na bojleru je opet obećavajuće svetlela. Moja crvena lampica se, opet obećavajuće, ugasila.Celo zadovoljstvo, proisteklo iz jutarnjeg nezadovoljstva, platila sam preko aplikacije, a kupatilo je iza Nemanje ostalo čistije nego iza moje dece, uistinu.
Dan je nastavio da teče po planu, Moster Nemanja je nastavio u pohod na ostale crknute bojlere, ventile, sifone i česme, a ja sam iskreno pomislila kako je lepo kad imaš komfor da uz svoju prvu jutarnju kafu, uz pomoć prstiju jedne ruke i profila na MostApp aplikaciji rešiš problem istog dana. A sećam se dana, nije da ne pamtim, kad se na popravku bojlera čekalo po nekoliko dana. Hej, mama, kad bi samo znala koliko je meni sada lakše (a i rodila si lika koji mi je to omogućio).
Do sledeće popravke i crvene lampice koja svetli, a ne znači da je žena besna…
